Kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit
Dobit koja se ostvaruje kroz prodaju imovine u najvećem broju slučajeva je predmet oporezivanja u poreskom sistemu naše zemlje. Međutim, postoje izuzeci – reč je o pojedinim vrstama kapitalne dobiti koje su po zakonu izuzete od oporezivanja. Oslobađanje od izmirenja ove obaveze zavisi od različitih faktora, a da biste što bolje isplanirali svoje obaveze prema državi korisno je da znate kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit.
Ukoliko ste u potrazi za dodatnim informacijama ili objašnjenjima koja će vam pomoći da bolje razumete funkcionisanje sistema po pitanju ove teme – nastavite sa čitanjem.
Šta je kapitalna dobit i kako nastaje?
Kapitalna dobit je vrsta dobiti koja nastaje kada se proda imovina (imovinska prava) po višoj ceni nego što je nabavljena. U kontekstu poreza na kapitalnu dobit, imovina se odnosi na nekretnine, hartije od vrednosti, autorska prava, digitalnu imovinu i druge investicije. Dakle, svaka prodaja imovine sa pozitivnom razlikom između prodajne i nabavne cene ima i kapitalnu dobit, osim kada se radi o izuzecima od oporezivanja.
Kako je fokus ovog teksta na nekretninama i obavezama koje poreski obveznik ima u vezi sa njima, osvrnućemo se isključivo na plaćanje poreza na kapitalnu dobit u slučaju prodaje nekretnina.
Zakonom o porezu na dohodak građana jasno su definisane sve odrednice u vezi toga šta se definiše kao kapitalna dobit, a naznačeno je i u koji slučajevi se izuzimaju od oporezivanja.
O tome kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit detaljnije ćemo pisati čim objasnimo kako se izračunava osnovica za plaćanje ove vrste poreza.
Osnovica za plaćanje poreza na kapitalnu dobit dobija se kao razlika između prodajne i nabavne cene imovine.
Prodajna cena imovine jeste ona cena koja je dogovorena između kupca i prodavca. Međutim, korisno je znati da poreski organ ima pravo da u obračunu poreske osnovice ne uključi dostavljenu prodajnu cenu ukoliko proceni da ona ne odgovora trenutnim tržišnim uslovima, odnosno da je ispod tržišne cene za kategoriju konkretne nekretnine.
U slučaju nabavne cene, reč je o vrednosti po kojoj je prodavac došao do nekretnine u svom vlasništvu. Primera radi, ako je sam izgradio kuću, tada je nabavna cena te kuće zbir svih troškova koji su nastali tokom izgradnje. U slučaju da nije moguće precizno utvrditi nabavnu cenu nekretnine, tada je poreski organ samostalno procenjuje tako što za osnovicu poreza uzima osnovicu koja je bila aktuelna za godinu kada je nastala obaveza za izmirenje poreza na imovinu za datu nekretninu. Na tu osnovicu se dodaje godišnji indeks potrošačkih cena i na taj način se utvrđuje nabavna cena za nekretninu.
Kada su poznate i prodajna i nabavna cena, pozitivna razlika između ove dve vrednosti predstavlja kapitalnu dobit koja učestvuje u obračunu poreza. U slučaju da je poreski obveznik prodajom nekretnine na gubitku, tada ne postoji osnov za obračunavanje ove vrste poreza.
U kojim slučajevima se ne plaća porez na kapitalnu dobit?
Sada sledi detaljno objašnjenje svih slučajeva u kojima je poreski obveznik izuzet od obaveze plaćanja poreza. Iako smo na početku naveli da će se tematika teksta odnositi samo na nekretnine, u ovom segmentu pomenućemo sve slučajeve kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit, čak i onda kada je to izuzeće vezano za hartije od vrednosti.
Prenos imovine između srodnika u prvoj liniji
Kada dođe do prenosa prava vlasništva nad imovinom između roditelja i dece ili među supružnicima, tada se ne oporezuje porez na kapitalnu dobit. Primera radi, ako roditelji na dete prepišu nepokretnosti (stan ili kuću), takav prenos nema osnove za oporezivanje zato što se ova situacija ne posmatra kao okolnost u kojoj se generiše kapitalna dobit. Ovakvo isključenje od oporezivanja odnosi se na prenos prava vlasništva nepokretnosti isključivo na pomenute srodnike u prvoj liniji – za sve ostale srodnike i članove šire porodice ovaj izuzetak ne važi.
Kapitalna dobit ostvarena nasleđivanjem
Kada je reč o nasleđivanju nepokretnosti, ovo je još jedan čest slučaj kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit. Ukoliko se nekretnina nasledi tada ne postoji osnov za oporezivanje. Jedino u slučaju ako se naslednici nepokretnosti odluče na prodaju imovine, tada su u obavezi da plate porez, a što se tiče računanja osnovice, u ovom slučaju se računa tržišna vrednost nekretnine u trenutku nasleđivanja.
Prenos između razvednenih bračnih drugova
Čest je slučaj da razvod braka prati i podela imovine, ali po zakonu se ovakav prenos vlasništva ne smatra kao promet pa je, samim tim, ovo još jedan slučaj kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit.
Podela imovine koja nastaje zbog razvoda definisana je kao deo imovinsko-pravnog uređenja odnosa, a prenos vlasništva je potrebno izvršiti u okviru poravnanja koje je propisano pravosnažnom sudskom presudom ili sporazumom.
Prenos hartija od vrednosti izdatih od države
Vlasnici hartija od vrednosti koje su izdate od strane Republike Srbije izuzeti su od plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Na ovaj način, država nastoji da podstiče razvoj domaćeg tržišta kapitala i ukoliko su hartije od vrednosti stečene i prodate u skladu sa zakonom, vlasnici će biti izuzeti od oporezivanja.
Prodaja posle određenog perioda držanja
Da bi se utvrdilo da li postoji osnov za obračun i naplatu poreza na kapitalnu dobit kod nekretnina, utvrđuje se koliko je dugo vlasnik imao nekretninu u svom vlasništvu. Ako se utvrdi da je obveznik bio vlasnik nekretnine duže od deset godina, tada prodaja takve nekretnine nema osnova za oporezivanje kapitalne dobiti. Da bi se trajanje vlasništva nedvosmisleno potrdilo i, samim tim, da bi se i stekao osnov za ostvarivanje prava na oslobađanja od ove vrste poreza, neophodno je dostaviti dokumetnaciju koja će potvrditi datum sticanja prava nad nekretninom koja se prodaje.
Prodaja stana radi rešavanja stambenog pitanja
Ukoliko obveznik prodaje nekretninu kako bi novac uložio u drugu nekretninu u kojoj će živeti, tada se ne vrši oporezivanje. Ovo je još jedan vrlo čest slučaj kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit, a važno je napomenuti da je neophodno da celokupna suma od prodaje bude uložena u kupovinu nove nekretnine i da se rešavanje stambenog pitanja završi u roku do 90 dana. U slučaju da se u roku od 90 dana ne izvrši ponovna kupovina nakon prodaje nepokretnosti, obveznik je u obavezi da plati porez čiji će mu iznos naknadno biti vraćan ako se stambeno pitanje reši u roku do godinu dana. Ukoliko se u kupovinu nove nekretnine ne uloži cela suma od prodaje već samo njen deo, onda se na ostatak primenjuje obračun poreza na kapitalnu dobit.
Kako izbeći porez na kapitalnu dobit na zakonit način?
Kada smo vas upoznali sa situacijama kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit, u isto vreme dali smo i odgovor kako plaćanje poreza možete izbeći, ali na apsolutno legitiman način i bez kršenja zakonskih uredbi.
Na ovaj način, korišćenjem mehanizama poreskog sistema optimizuje se poresko opterećenje i poreski obveznici u izvesnim prilikama imaju pravo na izuzeće od plaćanja ove vrste poreza. Ovo je, u svakom slučaju, odlična vest za sve poreske obveznike koji imaju uslov za ovaj vid poreske olakšice, a jedan od načina za legalno zaobilaženje plaćanja poreza jeste upravo i reinvestiranje.
Reinvestiranje može biti po više osnova, a u slučaju nekretnina reč je o već pomenutim transakcijama koje za cilj imaju ulaganje u kupovinu nove nekretnine kako bi se rešilo stambeno pitanje obveznika.
Koje su pravne posledice ukoliko želite da izbegnete plaćanje poreza na kapitalnu dobit?
Kada su poreske obaveze u pitanju, važno je biti dobro upoznat sa procedurom i sa rokovima, jer ukoliko se ispostavi da poreska obaveza nije regulisana na vreme – slede sankcije.
Neplaćanje poreza sankcioniše se na različite načine: od zaračunavanja zatezne kamate do prekršajnog ili krivičnog spora. Razlika je u tome da li je iza neplaćenog poreza loša namera ili je sve poteklo iz neinformisanosti, a odluci svakako doprinose i drugi faktori kao i iznos poreza koji je trebao biti plaćen, a nije.
Zaključak
Kako je iznos poreza na kapitalnu dobit rashod koji se u svakom kućnom budžetu oseti, dobra informisanost je ključna kako bi se svaki izdatak unapred isplanirao. Dobra upoznatost poreskih obveznika sa njihovim obavezama i pravima je ključna kako bi znali šta se od njih očekuje.
Zato, ako niste u potpunosti sigurni u to da li ste dovoljno informisani ili da li ste dobro razumeli sve zakonske propise – potražite pomoć stručnjaka. Ovo se u praksi pokazalo kao najbolji način jer ćete biti apsolutno sigurni u to da ste ispunili sve svoje obaveze ili da ste iskoristili sve olakšice na koje ste imali pravo. Uz stručnu pomoć ćete najlakše doći do proverenih i aktuelnih informacija i do saznanja koja će vam biti itekako korisna.
Imajte na umu da baš tu vrstu pomoći možete dobiti od naših stručnjaka, tako da se nemojte ustručavati da nas kontaktirate za svaku nedoumicu koju imate.