Porez na imovinu – Šta je i kako ga proveriti?

Šta predstavlja porez na imovinu i od čega zavisi njegova visina?

Kako proveriti porez na imovinu i da li postoje olakšice po pitanju ovog poreskog opterećenja?

Na ova i ostala pitanja koja su vezana za ovu vrstu poreza dajemo vam odgovore u ovom tekstu.

Šta je porez na imovinu?

Reč je o porezu kojim se oporezuje nepokretna imovina poreskog obveznika i koji obuhvata porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava. Ova poreska obaveza odnosi se na oporezivanje prava svojine ili korišćenja nepokretnosti, a u praksi je svakome od nas poznata obaveza plaćanja poreza na stan, kuću, zemljište, poslovne ili skladišne prostorije i sl. 

Ono što je važno napomenuti jeste obaveza redovnog izmirenja poreske obaveze, jer u protivnom sledi zaračunavanje kamata.

Ko plaća porez na imovinu i koja imovina polože oporezivanju?

Porez na imovinu plaća svako fizičko lice ali i pravno lice, odnosno lice koje je vlasnik. Preciznije lica koja su u vlasništvu, koja imaju pravo vlasništva ili korišćenja nepokretnosti za koju se porez obračunava. 

Imovina koja podleže oporezivanju podrazumeva:

• Prava svojine nad zemljištem (građevinskim, poljoprivrednim, šumskim i dr.) površine veće od 10 ari.
• Prava korišćenja građevinskog zemljišta površine veće od 10 ari.
• Stambene objekte poput kuća, stanova ili vikendica.
• Poslovne objekte (nadzemne i podzemne) kao što su lokali, kancelarije, magacinski prostori i drugi objekti koji služe za obavljanje poslovnih delatnosti.
• Garaže i pomoćne objekte.

Nepokretnosti koje su izuzete od operezivanja u najvećem broju slučajeva je u javnoj svojini – kao što su škole, bolnice, putevi i pruge, zatim konzularna i diplomatska predstavništva pod uslovom reciprociteta, crkve i ostali verski objekti.

Kojim zakonom je definisan porez na imovinu?

Ova vrsta poreza uređena je Zakonom o porezima na imovinu. Njime se definiše svaki aspekt vezan za operezivanje – sve vezano sa poreskim obavezama od toga ko je sve u obavezi da plaća porez, preko predmeta oporezivanja, poreskih osnovica i stopa, pa sve do poreskih oslobođenja. 

Zakon o porezu na imovinu je kategorisan u nekoliko delova, i odnosi se na osnovne odredbe, porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, utvrđivanje i naplatu poreza na imovinu, a sadrži i deo posvećen prelaznim i završim odredbama. Svaki deo je definisan kroz članove, a dopune i izmene ovog zakona se blagovremeno objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.

Po ovom zakonu, porez se obračunava jednom godišnje, a plaća se u četiri rate: u februaru, maju, avgustu i novembru.

Kako se obračunava porez na imovinu?

Porez na imovinu se obračunava jednom godišnje, a do iznosa koji smo u obavezi da platimo dolazimo kada se poreska stopa primeni na poresku osnovicu. Kako obveznici ne plaćaju isti iznos poreza, visina poreske obaveze koja se plaća zavisi od osnovice koju utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Vrednost svih nepokretnosti (osim zemljišta) godišnje se umanjuje za amortizaciju čiju stopu takođe utvrđuje jedinica lokalne samouprave. 

Kada se utvrdi osnovica, sledi primena poreske stope, i to:

Za nepokretnosti gde obveznik vodi poslovne knjige visina poreske stope je do 0,4%.

Za zemljište kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige visina poreske stope je do 0,3%.

Za nepokretnosti kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige osim na zemljištu, visine poreskih stopa su različite i zavise od visine poreske osnovice:

1. Za poresku osnovicu čija je vrednost do 10 miliona dinara primenjuje se stopa do 0,4%.
2. Za poresku osnovicu čija je vrednost od 10 do 25 miliona dinara primenjuje se stopa do 0,4% + do 0,6% na iznos preko 10 milona.
3. Za poresku osnovicu čija je vrednost od 25 do 50 miliona dinara primenjuje se porez iz tačke 2+ do 1% na iznos preko 25 milona.
4. Za poresku osnovicu čija je vrednost viša od 50 miliona dinara primenjuje se porez iz tačke 3 + do 2% na iznos preko 50 milona.

Ko izdaje rešenje o porezu na imovinu? 

Svaka jedinica lokalne samouprave izdaje rešenja o porezu na imovinu za sve nepokretnosti koje se nalaze na njenoj teritoriji. Dakle, opštine ili gradovi su po Zakonu o porezu na imovinu odgovorni za utvrđivanje i naplatu poreza, koji se posmatra kao lokalni prihod. 

Osim toga, jedinica lokalne samouprave je dužna da na svojoj teritoriji odredi bar dve zone na osnovu kojih će se vršiti dalji obračun poreza. To znači da na visinu poreza koji plaćamo, osim vrednosti imovine utiče i lokacija na kojoj se imovina nalazi. 

Na koji način možete proveriti porez na imovinu?

Kada smo pojasnili princip obračuna poreza, verovatno se pitate kako proveriti porez na imovinu. To je moguće na dva načina – online, putem aplikacije Poreske uprave i lično.

Provera preko e-Uprave (elektronske usluge Poreske uprave)

Radi transparentnog i lakšeg funkcionionisanja, Poreska uprava ima aplikaciju ePorezi koju mogu koristiti  svi obveznici. Korišćenjem aplikacije moguća je predaja potpisanih poreskih prijava, praćenje statusa prijava, kao i uvid u stanje na računu obveznika. 

Za pristup aplikaciji potreban je elektronski sertifikat, a sama aplikacija je vrlo jednostavna i intuitivna za korišćenje.

Provera lično u Poreskoj upravi

Porez na imovinu se može proveriti i lično, odlaskom u lokalnu Poresku upravu. Ovo je standardan način koji je građanima uvek dostupan i za koji se često odluče oni obveznici koji više preferiraju direktan kontakt sa službenicima nego dolazak do bitnih informacija putem interneta.

Kako proveriti porez na imovinu preko e Uprave – Korak po korak

Registrujete na sajtu www.lpa.gov.rs

Kada se nađete na sajtu Lokalne poreske administracije (LPA), važno je da imate kreiran nalog koji će vam biti neophodan i za druge usluge sa ovog sajta (primera radi, zakazivanje termina za izdavanje lične karte ili pasoša). Ukoliko nemate nalog, registracija na sajtu je vrlo jednostavna i ne oduzima pno vremena.

Prijava u sistem

Kada je registracija obavljena, nema prepreka za prijavu i za korišćenje aplikacije. Međutim, za potpuni pristup baš svim uslugama biće potreban elektronski sertifikat koji se možete zatražiti na portalu eUprave ili u Pošti. Uvid u stanje poreza imate i sa kreiranim nalogom, tako da će vam za ovu potrebu samo on biti dovoljan.

Kako proveriti porez na imovinu na ovaj način? 

Nakon prijave, kliknite na opciju PORESKE OBAVEZE i u padajućoj listi možete izabrati između dve opcije: PREGLED UTVRĐENIH OBAVEZA i UPIT STANJA – PREGLED STANJA NA RAČUNIMA OBVEZNIKA. Prva stavka se odnosi na iznos obaveza utvrđenih Rešenjem Poreske uprave za datu godinu, dok se druga stavka odnosi na trenutno stanje obveznikovog dugovanja prema Poreskoj upravi. 

U oba slučaja, otvara se prozor za izbor obveznika i potvrdom na dugme IZABERI dobija se prikaz sa traženim informacijama.

Šta ako ne platite porez na imovinu na vreme?

U prvom delu tekstu pomenuli smo da je plaćanje poreza obavezno za sve obveznike, osim u slučaju kada je reč o oslobađanju od ove vrste poreza, o čemu ćemo detaljnije u nastavku teksta.

U slučaju da se ova poreska obaveza ignoriše, obvezniku se obračunava zatezna kamata, a obveznik će  dobiti i opomenu. U slučaju da se i dalje ne izvršava obaveza prema Poreskoj upravi, pokreće se postupak prinudne naplate i tada Poreska uprava može blokirati bankovni račun obveznika ili može pokušati naplatiti svoje potraživanje kroz angažovanje javnog izvršitelja. 

Ko ima pravo na olakšice i oslobođenja od poreza na imovinu?

Kada smo kod olakšica, Zakon o porezima je definisao i u kojim slučajevima je moguće ostvariti poreska oslobođenja.

Porez ne plaćaju:

• Obveznici koji su korisnici budžetskih sredstava (javna svojina).
• Obveznici čije parcele nisu veće od 10 ari.
• Diplomatska i konzularna predstavništva po uslovu reciprociteta.
• Crkve i verske zajednice.
• Skloništa za ljude i dobra u slučaju rata.
• Obveznici koji imaju vodne objekte ili vodno zemljište za uzgoj ribe ili puževa, i obveznici kojima je poljoprivreda registrovana delatnost. 
• Ostali obveznici koji su navedeni u Zakonu o porezima, u članovima 12, 12a i 12b.

Kada je reč o umanjenju poreza, zakonom su definisani i tzv. poreski krediti po kojima vlasnici nekretnine u kojoj žive mogu umanjiti porez na imovinu za 50%, s tim da to umanjenje ne bude više od 20.000 dinara. Pored toga, predviđeno je umanjenje poreza i za neke od najstarijih sugrađana – ako obveznik ima više od 65 godina i stanuje u stanu ili kući čija površina nije veća od 60 kvadratnih metara, tada ima pravo na umanjenje poreza za 75%.

Koje su najčešće greške i kako izbeći probleme sa Poreskom upravom?

Ovu temu završićemo sa osvrtom na najčeše propuste koji se javljaju na relaciji obveznik – Poreska uprava.

Neinformisanost je jedan od najvećih neprijatelja, pa tako obveznici ne podnose zahteve za poreske olakšice i kada na njih imaju pravo. Osim toga, moguće su sankcije ako se porez na imovinu ne prijavi u roku do trideset dana od dana sticanja imovine koja podleže oporezivanju. 

Nekada se može desiti da rešenje o porezu ne dođe do obveznika, pa je važno imati inicijativu i interesovati se o stanju svojih obaveza. Isto tako, ne treba kasniti sa plaćanjem poreza jer će se u tom slučaju obračunavati kamata koja će samo uvećati novčano izdavanje.

Imate pitanja u vezi sa porezom na imovinu?

Ukoliko imate bilo kakvih nejasnoća ili nedoumica na temu poreza na imovinu, budite slobodni da nas kontaktirate. Naši saradnici će vam rado pomoći.

Često postavljana pitanja (FAQ)