Porez na poklon – Kompleten vodič!

Šta tačno znači porez na poklon i zašto to treba da se plaća?!

Ovo se verovatno pitate ako znate da ćete u budućnosti dobiti stan, kuću ili veću količinu novca na poklon, a čuli ste za ovu vrstu poreza. Ovim tekstom ćemo sažeto i precizno obraditi svaki segment vezan za porez na poklon i verujemo da će vam već za deset minuta dosta toga biti jasnije.

Tabela sadržajaPrikaži

Šta je porez na poklon i kada nastaje obaveza?

Porez na poklon (porez na nasleđe i poklon) je vrsta poreza kojom se oporezuje poklonoprimac za imovinu primljenu na poklon. 

Ovaj porez se odnosi na oporezivanje novca, štednog uloga, depozita u banci, novčanih potraživanja, prava intelektualne svojine, prava svojine na motornim vozilima ili nekoj nepokretnosti. Da bi sve bilo sprovedeno u skladu sa zakonom, ugovor o porezu na poklon se sastavlja i overava od strane javnog beležnika, a obe strane imaju pravo, tačnije treba da imaju dobru volju da daju, odnosno prime poklon.

Ukoliko primljen poklon spada u kategoriju koja podleže oporezivanju, primalac poklona od trenutka primanja poklona stiče pravo i obavezu da isplati porez.

Kojim zakonom je definisan porez na poklon?

Zakon o porezima na imovinu jednim delom obuhvata i poreze na nasleđe i poklon, tako da su ovim zakonom uređene sve odredbe koje se odnose na oporezivanja poklona.

Da ne bi bilo zabuna oko detalja, ovaj porez je kroz pravo i zakon jasno definisan i precizno se navodi šta je tačno predmet oporezivanja, ko je poreski obveznik, kako se određuje osnovica, kolike su poreske stope i šta sve spada pod poreska oslobođenja.

Šta je predmet oporezivanja ovog zakona?

Za potrebe ovog teksta, pri objašnjavanju poreza na poklon posebnu pažnju ćemo posvetiti poklonu u vidu nekretnine i osvrnućemo se na pravo, koje se odnosi na porez na prenos apsolutnih prava, kada je reč o ovom poklonu. 

Porez na poklon nekretnine

Nekretnine su često predmet oporezivanja, pa tako vredi pozabaviti porezom na poklon koji se plaća kada se poklanja stan, kuća ili neka druga nekretnina. To su situacije jedan od supružnika drugome pokloni stan ili kuću, ili kada roditelji poklanjaju deci nekretnine. Treba znati da u izvesnim slučajevima zakon dozvoljava oslobađanje od plaćanja poreza, ali o tome ćemo detaljnije u nastavku teksta, kada tema bude ko je u obavezi da plati ovaj porez, a ko nije.

Porez na prenos apsolutnih prava poklon

Između ostalog, porez na prenos apsolutnih prava se plaća i kada se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili na motornom vozilu ili plovilu. Obaveza plaćanja ovog poreza počinje od dana kada je zaključeno pravo, tačnije ugovor o prenosu apsolutnih prava, a stopa kojom se oporezivanje vrši iznosi 2,5%. I u ovom slučaju postoje izuzeci od plaćanja poreza, o čemu ćemo pisati u jednom od narednih delova ovog bloga.

Kako odrediti koliki je porez na poklon?

Po Zakonu o porezima na imovinu (nepokretnosti, vozila), osnovica poreza na poklon jeste tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze. Ovu procenu vrši nadležni poreski organ, a upravo je poreska osnovica (uz poresku stopu) direktno vezana za to koliko će obveznik platiti na ime poreza na poklon. 

Na osnovu utvrđene osnovice primenjuje se poreska stopa shodno pripadajućoj kategoriji – u nekim slučajevima se primenjuje poreska stopa visine 1,5% naknade, a nekada 2,5% naknade. Od čega to zavisi?

Ako se poklonodavac i poklonoprimac nalaze u drugom naslednom redu, tada se primenjuje stopa 1,5% naknade od vrednosti poklona. U slučaju daljih rođaka i svih ostalih lica koja nisu u srodstvu, porez na poklon se oporezuje po stopi 2,5% naknade, koji plaćaju ta lica. 

Primera radi, ako sestra pokloni bratu stan a pritom ne žive u istom domaćinstvu više od godinu dana, tada je potrebno utvrditi tržišnu vrednost stana. Zamislimo da se u osnovu utvrdi da je osnovica za obračun poreza na poklon u ovom slučaju 12.000.000 dinara, a kako je poklonodavac sa poklonoprimcem u drugom naslednom redu gde je propisana poreska stopa 1,5% vrednosti nekrentine, tada će porez na poklon da iznosi 180.000 dinara.

Ko je dužan da plati porez na poklon?

Svaki poklonoprimac koji na poklon primi imovinu koja podleže oporezivanju u obavezi je da izmiri svoju obavezu plaćenim porezom. Poklonoprimac može biti fizičko ili pravno lice koje je rezident Republike Srbije, ali može biti i nerezident Republike Srbije. Postoje razlike u poreskom tretmanu u zavisnosti od odnosa između poklonodavca i poklonoprimca, ali ukoliko ne postoji osnov za oslobađanje poreza – porez na poklon se mora platiti.

Kao što smo već i pomenuli, nadležni poreski organ će proceniti iznos koji je obveznik u obavezi da isplati na ime primljenog poreza i ta obaveza se ne može izbeći. Isto tako, ne savetuju se ni pokušaji da se plaćanje poreza umanji, jer svaka loša namera po pitanju utaje sigurno vodi u veći trošak. 

Koji nasledni red plaća porez na poklon?

Porez na poklon prvi nasledni red

Prvi nasledni red je izuzet od oporezivanja. 

Po zakonu, u prvom naslednom redu su supružnici i deca. Poklanjanje u ovom slučaju neće biti oporezovano, a u praksi bi to izgledalo ovako – ako bi muž poklonio ženi kuću, ili ako bi roditelji poklonili detetu nekretninu, tada ne bi bilo osnova za oporezivanje.

Porez na poklon drugi nasledni red

Drugi nasledni red plaća porez koji se u osnovu oporezuje poreskom stopom 1,5% vrednosti poklona.

U drugom naslednom redu nalaze se lica pod koja spadaju roditelji, braća i sestre. Kod ove vrste poreza korisno je imati na umu da nije svejedno da li roditelji poklanjaju deci ili deca poklanjaju roditeljima – reč je o dva različita nasledna reda koji imaju različita pravila oporezivanja. Zato, kada bi dete roditelju poklonilo stan ili kuću, tada bi postojala obaveza plaćanja poreza i to u iznosu od 1,5% od vrednosti poklonjene nekretnine.

Porez na poklon treći nasledni red

Treći nasledni red su svi dalji rođaci i lica koja nisu u srodstvu.

Porez na poklon za ovaj nasledni red se obračunava sa poreskom stopom 2,5% od vrednosti poklona. 

Šta je važno znati bez obzira na to kojem naslednom redu pripadate?

Primljen poklon se mora prijaviti, a odluku o tome da li imate uslov za oslobađanje od poreske obaveze ili ćete, ipak, biti u obavezi da plaćate porez donosi nadležni poreski organ.

Kako se prijavljuje porez na poklon – procedura korak po korak?

Šta je važno znati bez obzira na to kojem naslednom redu pripadate?

Svako lice je u obavezi da Poreskoj upravi prijavi dobijeni poklon u roku do trideset dana. Ovo se radi podnošenjem poreske prijave, a nadležni organ donosi rešenje o oporezivanju ili o oslobađanju od oporezivanja. Poreska prijava može biti podneta lično ili elektronskim putem, korišćenjem portala Poreske uprave koji se zove e-Porezi. Ako lice smatra da ima osnov za oslobođenje od plaćanja poreza ili za njegovo umanjenje (drugi nasledni red), tada je u obavezi da pruži i dokaz koji potrvđuje tu tvrdnju.

Koje su olakšice i oslobođenja od poreza na poklon?

Kada je reč o slučajevima gde se porez na poklon oporezuje po sniženoj stopi (od 1,5%) ili kada na snagu stupa oslobađanje od poreske obaveze, Zakon o porezima na imovinu navodi sva oslobođenja i umanjenja, a najčešća u praksi su sledeća:

  • Porez na poklon se oporezuje po nižoj poreskoj stopi (1,5%) za srodnike u drugom naslednom redu.
  • Porez se ne plaća kada su poklonodavac i poklonoprimac srodnici u drugom naslednom redu koji su živeli u istom domaćinstvu najmanje godinu dana pre nego što je poklon dat.
  • Porez na poklon se ne plaća za srodnike prvog naslednog reda.
  • Porez se ne plaća u slučaju da je vrednost poklona primljena u toku jedne godine od istog poklonodavca niža od 100.000 dinara.
  • Poresko oslobođenje važi za fondacije, zadužbine i udruženja koja primaju poklone sa svrhom opštekorisnog cilja zbog kog su i osnovane.

Koje su sankcije i kazne za izbegavanje obaveze plaćanja poreza na poklon?

Po zakonu kojim se reguliše porez na nasleđe i poklon, navodi se da su jedinice lokalne samouprave odgovorne za utvrđivanje, naplatu i kontrolu ove vrste poreza. Kako su sankcije za utaju ili bilo koju lošu nameru poprilično oštre, važno je savesno postupanje i prijava poklona. 

U protivnom, kazne za izbegavanje poreza mogu biti novčane, a upravo organ koji je odgovoran za funkcionisanje oporezivanja utvrđuje visinu kazne koje se mogu kretati do 150.000 dinara. Pored novčane, moguće su i zatvorske kazne koje se obično određuju za pokušaje izbegavanja plaćanja poreza visokih iznosa – iznad 1,5 miliona dinara.

Dobijate poklon ili nekretninu?

U slučaju da znate da ćete u budućnosti primiti poklon, verujemo da vam je ovaj tekst bio koristan i da ste kroz njega dobili smernice o koracima koje treba da preduzmete. Ako imate bilo kakvo dodatno pitanje na ovu ili neke teme poput kupovine ili prodaje nekretnine, znajte da se našem timu uvek možete obratiti za konsultaciju. 

Rado ćemo vam pomoći da što lakše i jednostavnije prođete kroz sve procese koji su pred vama i da budete detaljno upućeni u sve obaveze i prava koje imate.

Kontaktirajte nas

Najčešće postavljena pitanja

Da li moram da prijavim novac koji sam dobio na poklon?

Da, obavezna je poreska prijava kada je novac u pitanju, a nadležni organ će doneti odluku o tome da li će poklon biti oporezovan ili ne.

Da li se plaća porez na poklon pri raskidu ugovora?

Ne, ukoliko se ugovor između poklondavca i poklonoprimca raskine i poklon bude vraćen poklonodavcu, tada poklonoprimac ne plaća porez.

Da li se porez plaća na donacije škola, fondacija, institucija?

Ne, ove ustanove su izuzete od oporezivanja ukoliko je poklon namenjen postizanju svrhe zbog koje su ove institucije i osnovane.

Ko plaća porez na poklon maloletnim licima?

U ovom slučaju to bi bila obaveza roditelja ili staratelja.

Kako se oporezuju pokloni u privrednim društvima?

Pokloni u privrednim društvima se oporezuju shodno odredbama Zakona o porezima na imovinu i članovima koji definišu postupanje u slučaju privrednih društava.

Da li se nasleđena imovina tretira kao poklon?

Nasleđe i poklon su dve različite kategorije koje imaju različiti tretman.

Kolika je poreska stopa između braće i sestara?

Ovde je reč o srodnicima iz drugog naslednog reda gde se primenjuje poreska stopa u visini 1,5% vrednosti poklona. Izuzetak je slučaj kada su srodnici živeli u zajednici najmanje godinu dana pre primopredaje poklona – u tom slučaju se poklon ne oporezuje.

Da li poklon putem ugovora o doživotnom izdržavanju podleže oporezivanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju je zasebna kategorija ugovora koja ne podleže ovoj vrsti poreza i koji je posebno uređen zakonom.

Kako dokazujem da je nešto poklon, a ne kupovina?

U tu svrhu se sačinjava ugovor o poklonu, a kroz ceo proces tog ugovora o poklonu je prisutan i poklonodavac koji svojom izjavom potvrđuje da je svojevoljno i bez ikakvih očekivanja dao u poklon određenu imovinu.