Zastarelost poreza na imovinu fizičkih lica – kada dug postaje ništavan?
Ako mislite da postoji mogućnost da je poreski dug koji imate zastareo, ali niste sigurni kada nastupa zastarelost poreza na imovinu fizičkih lica – ovaj blog je sve što će vam trebati za dolazak do odgovora.
Osvrnućemo se na sve detalje vezane za to kada dug postaje ništavan i koje su obaveze poreskog obveznika ukoliko želi da aplicira za utvrđivanje zastarelosti poreza na imovinu.
Šta znači zastarelost poreza na imovinu fizičkih lica?
Zastarelost poreza na imovinu fizičkih lica znači prestanak prava poreske uprave na naplatu poreza zbog izostanka radnji koje su trebale da se dese u roku koji je za to po zakonu predviđen.
Šta to u praksi tačno znači?
Gradska poreska uprava je imala osnov za poresko zaduženje i naplatu poreza na imovinu, ali to nije učinjeno u roku koji je zakon za to odredio. Nakon tog perioda, poreski obveznik ima pravo na utvrđivanje zastarelosti i tada i zvanično nastaje slučaj koji se definiše kao zastarelost poreza na imovinu fizičkog lica.
Da li se zastarelost poreza često događa?
Ne baš. Porez na imovinu fizičkih lica je prihod za koji je odgovorna lokalna poreska administracija. Shodno tome, teži se apsolutnoj ažurnosti, ali nekada može doći i do toga da se lokalna poreska uprava ne obrati poreskom obvezniku i da ne načini nikakvu radnju vezanu za utvrđenje poreza i njegovu naplatu.
Zastarelost poreza je definisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) i njime su propisani uslovi kada se porez proglašava ništavnim, kao i cela procedura koja tome prethodi.
Šta treba imati na umu?
Postoji zastarelost poreza i postoji otpis poreza. Razlika između ova dva slučaja je velika i za razliku od zastarelosti, otpis poreza nastaje u slučajevima koji su propisani na osnovu zakona a koji su na predlog ministra. Osim toga, moguć je otpis poreza ako poreski obveznik nema naslednike ili ako se fizičkom licu ne zna tačno prebivalište, a njegova imovina nije dovoljna za namirenje poreskog duga.
Koje vrste zastarelosti poreza postoje?
Relativna zastarelost
Kada je u pitanju relativna zastarelost, reč je o tome da prava lokalnih poreskih uprava na naplatu poreza zastarevaju za pet godina od 01. januara naredne godine od godine u kojoj je poreska obaveza poreskog obveznika dospela za plaćanje. Poreska uprava može da načini bilo koju akciju koja vodi ka utvrđivanju poreza, da kontaktira obveznika i sl. i u tom slučaju dolazi do prekida zastarelosti. Vreme koje je proteklo do prekida zastarelosti se ne računa u rok zastarelosti koja počinje iznova, tj.koja se restartuje.
Apsolutna zastarelost (apsolutni rok)
Za razliku od relativne zastarelosti poreza, apsolutna zastarelost ima duplo duži rok – deset godina. Ceo mehanizam funkcionisanja je isti kao u slučaju relativne zastarelosti izuzev dužeg roka koji važi za apsolutnu zastarelost. Otuda, svako pravo na akcije koje se odnose na utvrđivanje, plaćanje i naplatu ili neke druge radnje u vezi dospelih poreskih obaveza zastareva nakon roka od deset godina.
Posebni slučajevi zastarelosti
U ovom delu možemo se osvrnuti na poreske obveznike kao lica koja imaju ne samo obavezu da izmiruju porez, već i izvesna prava.
Reč je o pravima na povraćaj poreza, pravu na korekcije pogrešno naplaćenih poreskih obaveza, pravu na poreske kredite, refundaciju i sl. Međutim, i u slučajevima vezanim za obveznike može doći do zastarevanja njihovih prava, a zastarelost isto može biti relativna i apsolutna. Relativna zastarelost podrazumeva zastarevanje prava obveznika u roku od pet godina od prvog dana naredne godine od godine u kojoj obveznik stiče pravo na povraćaj ili olakšicu, dok je za apsolutnu zastarelost taj rok deset godina.
Kojim zakonima se reguliše porez na imovinu fizičkih lica?
Porez na imovinu fizičkih lica uređen je Zakonom o porezima na imovinu i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA).
Prvim zakonom se defnišu vrste imovine koje podležu oporezivanju, način utvrđivanja poreske osnovice i visine poreskih stopa, kao i rokovi i obaveze za prijavu poreza i sve u vezi poreskih oslobođenja ili olakšica.
Sa druge strane, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji definiše sve u vezi obračuna i naplate poreza, kontrole, zastarelosti, prava i obaveze poreskih obveznika i sl.
U kojim slučajevima nastupa zastarelost poreza na imovinu?
Kada rok za zastarelost počinje da teče?
U tekstu smo detaljno objasnili kada nastupa zastarelost poreza, odnosno kada porez zastareva, a kada je reč o porezima na imovinu fizičkih lica, možemo sve već pomenuto primeniti i na ovu specifičnu vrstu poreza.
U skladu sa tim, porez na imovinu fizičkih lica zastareva u već pomenutim rokovima (pet i deset godina) i shodno tome i ovde imamo relativnu i apsolutnu zastarelost koja se prekida ukoliko Poreska uprava načini bilo koju akciju sa ciljem utrvđivanja ili naplate poreske obaveze.
Kada fizičko lice može da se pozove na zastarelost poreza na imovinu?
Obveznici imaju pravo na utvrđivanje zastarelosti čim se za to steknu uslovi
Zamislimo da je lice kupilo stan u starogradnji, a da, pritom, nema uslov za povrat poreza na apsolutna prava jer mu ovo nije prva kupovina nekretnine. Kupac je u zakonskom roku predao urednu prijavu za porez, ali Poreska uprava na to nije ništa odgovorila.
U ovom slučaju, lice je postupilo po zakonu i kupac je ispunio svoju zakonsku obavezu da nakon kupovine nekretnine prosledi urednu poresku prijavu. Poreska uprava ima rok pet godina (od prvog januara naredne godine od godine u kojoj je dospela poreska obaveza) da preduzme bilo kakvu radnju po tom pitanju i da donese rešenje o porezu nakon čega je moguće podneti zahtev za utvrđivanje zastarelosti poreza na imovinu. Ukoliko se to ne desi, nastupa relativna zastarelost, dok apsolutna zastarelost poreza na imovinu fizičkih lica nastupa nakon deset godina.
Kako podneti zahtev za utvrđivanje zastarelosti poreza na imovinu?
Nadležna institutcija
Poreska uprava je nadležna institucija koja (u saradnji sa nadležnim Sekretarijatom za javne prihode) rešava sva pitanja vezana za obračun, naplatu i druge radnje u vezi poreza na imovinu. Shodno teritoriji na kojoj se nalazi imovina, ova pitanja rešava lokalna poreska služba. Za obveznike je važno da znaju da se ne obraćaju službi na teritoriji njihove adrese prebivališta, već službi koja je nadležna za teritoriji gde im se nalazi imovina za koju nije rešeno pitanje poreza.
Potrebna dokumentacija
Dokumentacija koja prati ceo postupak su rešenja koja se pribavljaju iz lokalnog katastra, zatim kupoprodajni ugovor kojim se dokazuje vlasništvo nad imovinom, uz popunjen Zahtev za otpis poreza i ličnu kartu.
Rok za podnošenje prigovora
Ukoliko Poreska uprava pokuša da naplati zastarelo potraživanje, poreski obveznik ima pravo na žalbu povodom potraživanja u roku do 15 dana od dana prijema rešenja. Obveznik se u žalbi protiv potraživanja poziva na zastarelost, koja treba da bude uvažena ukoliko za to postoji zakonski osnov.
Šta u slučaju da je odbijen zahtev za zastarelost poreza na imovinu?
Zahtev za zastarelost poreza na imovinu fizičkih lica može biti odbijen ukoliko se zaista utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za zakonsko nastupanje zastarelosti i tada iz opravdanih razloga poreski dug ni ne može biti ništavan, nego se očekuje izvršenje naplate duga. Nije isključen ni slučaj, da postoje zakonski uslovi za zastarelost poreza, ali da je zahtev odbijen.
Šta raditi u tim slučajevima?
Ako je reč o prvom slučaju gde nisu ispunjeni svi uslovi za nastupanje zastarelosti poreza, tada obveznik može da podnese zahtev ponovo kada se ti uslovi ispune. Sa druge strane, može da se podnese žalba ukoliko po zakonu postoje svi uslovi da se uvaži predat zahtev za zastarelost.
Po pitanju žalbe, važno je znati da je rok za žalbu 15 dana od dana kada je primljeno rešenje o tome da je zahtev odbijen.
U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji se navodi sledeće: “Po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku, odnosno u postupcima iz člana 2a stav 1. ovog zakona, rešava drugostepeni organ – ministarstvo nadležno za poslove finansija”.
Žalba obično sadrži kratak opis činjeničkog stanja, razloge zbog kojih se ona upućuje i dostavljaju se sva dokumenta kojima se slučaj dokumentuje i kojom se potvrđuje tvrdnja poreskog obveznika.
Kada se zastarelost prekida i šta to znači?
Radnje poverioca koje prekidaju zastarelost
Po već pomenutom zakonu koji reguliše kada se poreska obaveza poništava, definisano je i u kojim slučajevima se prekida zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i na naplatu poreza.
Svaka radnja koju lokalna poreska uprava načini sa ciljem da utvrdi poresku obavezu ili da naplati dug resetuje trajanje zastarelosti i vreme pre te radnje prestaje da bude validno. Ono što nadležni organ može uraditi odnosi se na utvrđivanje poreza, na kontaktiranje poreskog obveznika i slanje opomena, na izdavanje rešenja ili pokretanje bilo kakvog spora.
Bez obzira na tip zastarelosti i to da li je reč o relativnoj ili apsolutnoj zastarelosti, ona će biti prekinuta onog trenutka kada nadležni organ načini bilo kakvu akciju, pa je baš o ovome potrebno voditi računu kada poreski obveznici misle da imaju uslov za podnošenje Zahteva za otpis poreza. Potrebno je utvrditi da li je u prošlosti bilo ikakvih radnji od strane lokalne poreske uprave, jer ako jeste ne postoji osnov za zastarelost poreza.
Priznanje duga od strane dužnika
U slučaju da se poreski obveznik odluči da delimično plati dug prema kom ima obaveze ili da istraži koje opcije ima na raspolaganju za prolongiranje poreske obaveze, tada se zastarelost prekida i ovo se može posmatrati kao priznanje od strane dužnika da je dug legitiman.